Disgrafija

Disgrafija je poremećaj u učenju pisanja prema pravopisnim načelima jezika, a manifestuje se u čestim, mnogobrojnim i trajnim greškama. Greške su tipične i nisu povezane s neznanjem pravopisa, a javljaju se bez obzira na adekvatan razvoj inteligencije, svih čula i objektivno dobrih uslova školovanja.
Pisanje zahteva sinhronizovanu aktivnosti mnogih mentalnih funkcija, kao što su organizacija, pamćenje, pažnja, motorne veštine i mnogobrojni aspekti jezičkih sposobnosti. Dok pokušava da se priseti gde da stavi olovku i kako da napiše slovo, disgrafično dete zaboravlja šta je htelo da napiše.

 Disgrafija može da nastane:

  • Kao posledica poremećaja u vizuelnoj percepciji i/ili prostornoj orijentaciji što se manifestuje simptomima kao što su zamena slova sličnih po obliku, pisanje slova sa izmenjenim položajem u prostoru, deformiteti slova, „ogledalsko pismo“ itd.
  • Kao posledica poremećaja u auditivnoj percepciji, kada dete ne razlikuje fonetski slične glasove/slova, što se često događa kod dece kod koje je prisutan govorni poremećaj nepravilnog izgovora glasova, kada dete supstituiše (zamenjuje) jedan glas drugim pogrešnim glasom u govoru što se manifestuje i u pisanju. Kod ovog oblika disgrafije u pisanju se uvek pojavljuje slovo koje supstituiše ono koje je trebalo da bude napisano.
  • Kao posledica nedovoljne jezičke razvijenosti, što se manifestuje pogrešnim rastavljanjem i sastavljanjem reči i remećenjem granica između reči, problemima promene reči prema kategorijama broja, roda, padeža i vremena, greškama povezivanja reči u rečenici, nepoštovanje pravopisnih i gramatičkih pravila.
  • Kao posledica nerazvijenosti i nekoordiniranih grafomotornih pokreta ruke koji narušavaju samo rukopis, a ne njegovu sadržajnu i pravopisnu stranu, što se manifestuje simptomima kao što su neuredan rukopis, loše postavljen u prostoru, loše oblikovana slova itd.

 Rukopis dece sa disgrafijom je obično nečitak, neuredan, pišu sporo i brzo se zamaraju. Ispoljavaju teškoce pri upotrebi pravopisnih i gramatičkih pravila, imaju narušen osećaj za sintaksu. U velikom broju slučajeva disgrafija je udružena sa disleksijom.

 Kako prepoznati disgrafiju?

 Simptomi disgrafije su:

  • nedovoljno uočavanje razlika između slova sličnih po obliku, zbog čega dolazi do njihove zamene;
  • teškoće sa zapamćivanjem slova;
  • izokretanje na suprotnu stranu, izokretanje gore-dole;
  • pisanje s desna u levo „ogledalsko pismo“;
  • neuredan rukopis
  • tekst je loše postavljen u prostoru, bez jasno određenih margina;
  • redovi su ulomljeni, talasasti i/ili silaze koso;
  • reči su između sebe stisnute ili je prostor između njih neujednačen;
  • česta su ispravljanja slova docrtavanjem delova slova „retuširana“,
  • slova su uglasta, okrugline su spljoštene;
  • slova se ne nadovezuju, nego se često sudaraju, jedna naležu na druga;
  • slova su neskladno velika ili jako mala, veličina slova varira u dužim rečima;
  • zamenjivanje sličnih slova, kako grafički tako i fonetski slična slova;
  • umetanje i izostavljanje slova (kao i u čitanju);
  • izvrtanje redosleda slova (kao u čitanju);
  • pisanje dve ili više reči zajedno.

Disgrafija ima složenu psiho-neurološku osnovu i može se pojaviti u različitim oblicima. Deca sa disgrafijom često čine određene greške koje se stalno ponavljaju. Greške mogu da se javljaju na nivou slova i sloga, na nivou reči i na nivou rečenice. Zavisno od simptoma, odnosno vrsti pogrešaka u pisanju, možemo prepoznati mehanizme nastanka disgrafije i adekvatno strukturirati tretman.

© 2017 Union Health