Dislalija

Dislalija je poremećaj artikulacije koja se ogleda u nepravilnosti ili nemogućnosti izgovora pojedinih glasova. Ispoljava se kao:

  1. Distorzija – kada je odrećeni glas oštećen i u manjoj ili većoj meri odstupa od pravilnog izgovora glasa.
  2. Supstitucija – kada dete zamenjuje nerazvijen glas sa već postojećim glasom.
  3. Omisija – kada dete ne izgovara pojedine glasove a njihov razvojni period je prošao

U kom uzrastu dete treba da zna pravilno da izgovara određene glasove:

uzrast usvojeni glasovi
3-4 god A E U O U P T K B D G M N J L V G H
4-5 god S Z C NJ LJ R
do 5,5 god dete treba korektno izgovarati sve glasove!

Uzroci dislalija su najčešće:

  • Sredinski – detetu se tepa ili mu se daje loš primer od strane uže i šire društvene sredine. Ako neko u porodici zamenjuje glasove, pogrešno ih izgovara, postoji mogućnost da dete imitirajući usvoji takav govor.
  • Promene u anatomiji artikulatora govora (deformiteti zuba, vilice, usana, jezika, nepca)

Dislalija je najučestaliji govorni poremećaj kod dece. Deca uglavnom imaju problem sa izgovaranjem glasova š,ž,č,dž,l i naravno r, čiji izgovor se i najduže uči.

U dijagnostikovanju dislalija, od izuzetnog je značaja poznavanje karakteristika artilukaciono-akustičke strukture svih glasova. Procena se vrši na osnovu normi usvajanja glasova u određenom periodu razvoja. Na određenom hronološkom uzrastu treba očekivati pravilan izgovor određenog glasa. Odstupanja od ovih normi ne treba tolerisati.

Jednom pogrešno naučen izgovor određenog glasa dete ne može samostalno ispraviti. Zato je neophodan logopedski tretman!

Ukoliko se na vreme ne odpočne logopedski tretman nepravilnog izgovora glasova i ukoliko dete u predškolskom uzrastu ne izgovara korektno sve glasove, problem se može manifestovati u čitanju i pisanju. Zamena određenih glasova u izgovoru se direkto odražava na greške u pisanju. Vežbama logomotorike jačamo misice jezika i usana, čime stvaramo dobru osnovu za pravilno pozicioniranje određenog glasa. Vežbama diferenciranja fonemskog sluha radimo na formiranju pravilne akustičke slike glasova čime odklanjamo mogućnost zamene drugim glasom.

Dislalija – Korekcioni pristup

Nekada je postupak za korekciju izgovora bio iskljucivo “artikulacioni” metod (detetu je pokazivan polozaj govornih organa i sondama pomagano). Noviji pristup je bio korekcija putem sluha (akusticka stimulacija).

Nasa praksa je da se kombinacijom ova dva postupka postizu najbolji rezultati. Korekcioni postupak bi se tako sastojao iz nekoliko etapa:

  1. Rad na auditivnom razvoju
  2. Rad na auditivno-artikulacionom izazivanju glasova
  3. Rad na usvajanju, automatizaciji i generalizaciji usvojenog glasa.

Zašto “tepanje” ili mazni govor može biti opasan?

Deca uče da govore imitacijom, pa su im njihovi najbliži-roditelji, bake i deke prvi modeli. Slušajući njihov govor deca dobijaju osnovu za razvoj celokupnog govorno-jezičkog sistema. Zbog toga su velike šanse da ukoliko neko od roditelja ne ume da izgovori ili nepravilno izgovara određeni glas i dete ima problema sa izgovorom tog glasa. Zato roditelji treba da znaju da je bolje govoriti detu kao odrasloj osobi nego mu tepati, jer deca uče imitacijom pa im “čist govor” služi kao prvi model.

© 2017 Union Health