Neurofeedback metoda
Bazirano na klasičnim Neurofeedback protokolima, Sue i Siegfried Othmer su počeli razvijati prilagođenu metodu treninga pre više od 25 godina kako bi poboljšali Neurofeedback efekte. Danas je njihova metoda najsavremeniji oblik EEG koji su mnoge zemlje odobrile kao medicinsko sredstvo i kao takav implementirali u medicinsku praksu zdravstevih ustanova. Ključna karakteristika njihove metode je da su sav svoj razvoj i optimalizaciju trening protokola bazirali na efektu koji trening ima na klijenta.
Neurofeedback je postupan proces učenja koji se zasniva na sposobnosti mozga da se samostalno reguliše i traži ravnotežu u funkcionisanju. Neurofeedback trening omogućuje mozgu da poboljša efikasnost svojih funkcija i time doprinosi održavanju zdravog tela. Treniranjem mozga jačamo operacione obrasce čineći svoje reakcije uravnoteženim. Istraživanja (do 2009god preko 400) pokazuju da NFB trening povećava plastičnost (sazrevanje) mozga, što pojedincu daje bolju sposobnost rešavanja fizičkih i emocionalnih poteškoća.
Sa Neurofeedbackom možemo uticati na bioelektričko funkcionisanje mozga. Stimilišući unutrašnje regulatorske mreže mozga treniramo i funkcionalnu deregulaciju mozga.
Dobro je naznačiti da Neurofeedbackom ne lečimo bolest već se samo smanjuju simptomi bolesti!
Trening se sastoji od apliciranja elektroda na određena mesta na površini glave (zavisno koji simptom tretiramo). Ovaj postupak je potpuno bezbolan i nije invazivan t.j. ne propušta se električna struja kroz elektrode koja na taj način stimuliše mozak. Moždani talasi se očitavaju preko senzora i prikazuju se na monitoru računara. Specifične informacije koje proizilaze iz ovog procesa mozemo nazvati “povratna informacija” ili “feedback”, koja se prikazuje klijentu na ekranu u obliku promena na slici i/ili zvuku animacije koja se koristi za trening.
Kontinuiranim treningom klijent uči da postigne samoregulaciju moždane aktivnosti. Treningom klijent nauči da održi (inhibira) određene moždane frekvencije i tako svesno postigne željena mentalna stanja. U zavisnosti od opsega frekvencija kao i stanja mentalne aktivnosti postoji nekoliko vrsta moždanih talasa:
Delta talasi (0,5-3Hz) su povezani sa dubokim snom. Oni su dominantni talasi kod beba kod kojih se mogu videti i u budnom stanju. Kod odraslih, se pojavljuju u fazama najdublje meditacije kao i spavanju bez snova.
Teta talasi (4-8Hz) su spori i povezani su sa stanjima kao što su dnevno sanjarenje i pospanost. Javljaju se najčešće tokom sna, ali takodje dominiraju i u stanjima duboke meditacije.
Alfa talasi se javljaju u stanjima relaksacije i neusmerene pažnje. Podgrupa niski alfa talasi (8-10Hz) su prisutni za vreme sanjanja i lagane meditacije dok su oči zatvorene. Druga podgrupa visoki alfa talasi (11-13Hz) su vezani za mentalno stanje otvorene svesnosti kao sposobnost da se reaguje na veliki broj promena u sredini koja nas okružuje.
Beta talasi su karakteristični za stanja povišene svesnosti, koncentracije i usmerene pažnje. Dominiraju u budnom stanju kada je pažnja usmerena ka ciljevima i spoljašnjem svetu. Zato su ovi talasi i najznačajniji tokom NFB treninga i njihova konstanta na očitanom prikazu je znak da je klijent usmeren na animaciju pa bismo zeleli da treniramo i zadržimo takvu aktivnost mozga nakon treninga.
Gama talasi su vezani za više mentalne funkcije, procesiranje podataka iz različitih regija mozga u celinu i višu mentalnu funkciju.
Tokom Neurofeedback treninga se očekuje da klijent doživi promene u stanjima koja se odnose na regulisanje CNS. Može se javiti promena bilo kog od navedenih stanja: budno stanje, spavanje, raspoloženje, glavobolja, osetljivost na svetlo ili neki drugi simptom u svakodnevnom funkcionisanju. Promene, i u pozitivnom i u negativnom smeru, koje se mogu doživeti tokom ili nakon treninga vredna su informacija za pronalaženje odgovarajućeg protokola i frekevencije treninga.
Terapeut je dužan da beleži sve simptome koje primeti na klijentu ili koje klijent prenese usmenim izlaganjem.
Nije moguće prevideti do koje će mere NFB trening biti od koristi pojedincu. NFB veoma često dovodi do vrlo korisnih i trajnih promena, međutim postoje slučajevi u kojima nije moguće postići poboljšanje NFB ili se može ostvariti samo delimično poboljšanje. Pozitivna reakcija na NFB se obično očekuje nakon prvih 20 treninga, iako neki klijenti primete poboljšanja i ranije.
Što se organizacije samih treninga tiče treninzi se odvijaju 3 puta nedeljno po 30min., ali po potrebi broj treninga se može povećati na nedeljnom nivou, čak i do 2 puta dnevno s tim što pauza između 2 treninga treba biti maksimalna moguća.
Budući da trening ne zahteva kognitivno procesiranje, niti pacijent mora razumeti animacijski sadržaj, NFB se može koristiti već od uzrasta od 6 meseci. Za NFB trening sa ovako mladim klijentima ipak je najvažniji iskusan i obrazovan terapeut.
Područja primene NFB su široka. Različitim položajem elektroda na skalpu stimulišemo moždane regije u kojima se nalaze centri funkcija koje su nužne za normalno funkcionisanje organizma u celini.
primer:
Parietalnim treningom možemo uticati i pospešiti: opuštenost tela i svesnost, svest o prostoru, senzornu integraciju.
Temporalnim treningom stimulišemo: regulaciju emocija, auditivnu obradu, prepoznavanje predmeta i obrazaca.
Prefrontalnim treningom utičemo na: kontrolu impulsa, planiranje i organizaciju, opsesivno-kompulsivne simptome, strah.
Frontalnim treningom jačamo: orjentaciju za osete, nastanak i izvršavanje pokreta, govor kao i izražavanje osećanja, aktivaciju i sl.
Želimo li stimulisati vizualnu obradu ili emocionalno smirenje elektrode ćemo aplikovati na okcipitalnu regiju.
Očekivani efekti NFB:
- treniranje kompetencije da ostanemo u budnom i smirenom stanju
- treniranje sposobnosti da održimo ili promenimo nivo pobuđenosti
- skladno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema
- osnažiti funkciju mozga
- stabilizacija kompletnih moždanih funkcija