Tomatis metoda

U našem Terapijskom Centru od 1.11.13 uveden je još jedan terapijski program po Dr. Tomatisu.

Klinkinite za dokaz o Tomatis sertifikatu

1. Uvod
2. Istorija Tomatis metode
3. Tomatis Solisten sistem
4. Akustika – opšte karakteristike
5. Anatomija uva  –  opšte karakteristike
6. Elektronsko uvo
7. ELMA programi

UVOD

Dobro čujete ali slušate loše

Sove imaju najrazvijenije čulo sluha! Naučnici koji proučavaju ove ptice kažu da sova može da čuje i kada Sunce izlazi pa ih je zato teško i videti po danu.

Da li ste uspeli gore navedeno pažljivo da pročitate? Da? Onda ste uspeli da ne čujete zvukove oko Vas. U stvari, Vi možete da ih čujete ali ne obraćate pažnju na nih.

To je zbog toga što ste sposobni da filtrirate spoljašnje zvukove i skoncetrišete se samo na relevantne zvukove. Ovo je viši nivo kognitivnih sposobnosti koji podrazumeva sposobnost da se upravlja i emocijama.

Kažemo da je slušanje oštećeno kada osoba pogrešno analizira senzornu poruku koju njegovo-njeno uvo primećuje. Npr. ovo je slučaj kada niste u mogućnosti da se fokusirate na govor osobe koja Vam nešto govori iako jasno čujete njen glas. Ova disfunkcija moze biti rezultat mnogih fizioloških i psiholoških problema.

TOMATIS metoda je pedagoška metoda koja pomaže da slušate bolje…ne da čujete bolje!

Vaše uvo stimuliše Vaš mozak

Da li ste znali da Vaš mozak neprestano žudi za novim stimulacujama? Kao i da preko 80% ovih stimulacija dolazi iz uva? Bilo da ste budni ili da spavate, Vaše uvo konstantno bombarduje Vaš mozak stimulusima. Već od četvrtog meseca trudnoće uvo fetusa je prvi potpuno funkcionalni organ. Uvo nije samo prijemnik zvukova već ono i determiniše ravnotežu, ritam i koordinaciju. Pokušajte da zapušite uši dok hodate i uvidećete da ste značajno izgubili ravnotežu. Kada je slušanje aktivirano, auditorni sistem je uznemiren. Ovo uznemiravanje je jak udarac na Vaš personalni razvoj i blagostanje. Funkcionišući na prijemu i integraciji zvuka kroz uvo, Tomatis metoda Vam pomaže da stimulišete mozak efektivnije i da umanjite slušne izazove.

Iznenadite sebe Tomatis metodom

Kada je slušanje prekinuto mozak prestaje da reaguje na one zvukove koje uvo prenosi. Zbog toga je neophodno usmeriti pažnju i pokrenuti aktivnost mozga. Ovo se dešava kada je mozak vrlo osetljiv na iznenadne promene koje ne može da predvidi. Npr. Nećete obraćati pažnju na lavež komšijskog psa pošto svakodnevno laje na Vas, ali kada bi ovaj pas mjauknuo odmah biste registrovali ovu promenu.

Tokom Tomatis faza slušanja, muzika se prenosi iznenadnim promenama tonskog kontrasta, a koji se aktivira promenama boje i intenziteta zvuka. Ovi kontrasti su potpuno neočekivani. Takodje su i bezbolni, a imaju iznenadjujiući efekat na mozak pa usled toga obraćamo više pažnje, što je i prirodna reakcija. Kao rezultat ovih ponavljajućih I neočekivanih kontrasta mozak napreduje u pravcu jasnoće slušanja poboljšavajući sveukupno slušanje. Ovi kontrasti su dizajnirani da unaprede prenos visoko-frekventnih zvukova koji aktiviraju veliki broj senzornih ćelija osetljivih na zvuk. Visoko-frekventni zvukovi imaju snažan stimulišući efekat na uvo i mozak na taj način što pripremaju auditorni sistem i uvo za prijem zvuka veće jasnoće.

Polja primene Tomatis metode

Tomatis metoda je pogodna i za decu i za odrasle. To je dopunska tehnika u profesionalnim terapijama, učenju ili treningu. To je dodatak radu terapeuta i učitelja i služi da dodatno pojača efekat njihovog rada. Pogotovo u sledećim oblastima:

• Poteškoće u govoru i učenju

Tomatis metoda radi pomoću elastičnosti neuronskog puta koji dekodira i analizira zvukove kao i motoricke veštine, ravnotežu i koordinaciju. Tomatis metoda pomaže deci i odraslima da razviju strategije za suočavanje sa poremećajima u govoru i učenju.

• Poremećaji pažnje

Tomatis metoda je bazirana na principu prenosa kontrasta u muzici koji je dizajniran da stalno, iznova, iznenadjuje mozak. Ovo održava mozak pod stalnim stimulacijama. Cilj je da se pomogne mozgu da razvije automatski mehanizam za detektovanje promena. Ovaj mehanizam doprinosi poboljsanju pažnje.

• Afektivni i emotivni poremećaji

Mozak nastoji da se zaštiti prirodno cak i kada iz spolašnje sredine primamo zvučni signal kao agresiju ili posle emocionalnog šoka. Reakcija mozga je filtriranje zvukova, koji remete prenos i analizu senzornih poruka. Ovo je indirektna akcija na limbički sistem i prefrontalni korteks (čiju ćemo ulogu upoznati u sledecim poglavljima). Koristeći ovu akciju Tomatis Metoda doprinosi regulaciji emotivnih poremećaja vezanih za depresiju i anksioznost.

• Motorički poremećaji

Tomatis Metoda stimuliše vestibularni nerv koji je direktno povezan sa regulacijom mišićnog tonusa i mogućnošću uspravnog hoda. Ova akcija poboljšava poremećaje lateralizovanosti. Vestibularni sistem ima važnu ulogu u funkciji koordinacije i praćenju ritma u saradnji sa još nekoliko delova mozga. Tomatis Metoda može efikasno poboljšati i promeniti ritam i koordinaciju.

• PDD

Nervna struktura koja povezuje uvo sa mozgom sadrzi specifične neurone koji se nazivaju “neuroni ogledala”. Ova grupa ćelija u mozgu biva aktivirana na isti način kao i kada organizam sam izvodi tu akciju. Zbog toga ovi neuroni igraju važnu ulogu u izgradnji socijalne svesti.

• Individualni razvoj i blagostanje

Zvukovi bogati visokim harmonijama stimulišu mrežu nervnih završetaka koja se zove retikularna formacija. Ona kontroliše opšti nivo aktivnosti mozga. Naglašavajući prenos visoko-frekventnih zvukova koji imaju stimulišući efekat na mozak i opuštajući efekat na telo Tomatis Metoda ima pozitivan efekat na licni razvoj i blagostanje.

• Poboljšavanje glasa i muzikalnosti

Osnivni princip rada Tomatis Metode je da će svaki uticaj na mehanizme prijema i analize akustične poruke imati uticaj i na način na koji se poruka reprodukuje, bilo govorom, bilo pevanjem, bilo muzičkim instrumentom.

• Priprema za rodjenje deteta

Fetus od četvrtog meseca čuje majcin glas. Majčin glas predstavlja vrstu primarne emotivne akustične pojave koja je bazična za razvoj deteta. Stoga je od neprocenljive važnosti da dete cuje prijatan majčin glas. Program za trudnice u Tomatis Metodi prati majku kroz trudnoću posebno u trećem trimestru stimilišući kostani prenos i obezbedjujući opušteno telo, mozak i duh, kako za majku tako i za bebu.

• Integracija stranih jezika

Svrha Tomatis Metode u ovoj oblasti je da omogući svakome ko želi da nauči strani jezik da čuje neophodne zvukove tog novog jezika. Otvarajući uvo za ritmove i zvukove novog jezika Tomatis Metoda osposobljava uvo da se efikasno adaptira istim i da ih analizira i reprodukuje. Na ovaj način osoba se oslobadja ritmičkih uzoraka i zvukova iz maternjeg jezika koji su često prepreka da se nauči novi jezik. Ova vežba omogućava uvu da čuje novi ritam, a mozgu da nauči novi jezik.

Osetite vibracije kroz Tomatis Metodu

Zvuk je vibracija. Ta vibracija se prenosi kroz vazduh (kada putuje kroz uvo) i ovaj prenos se naziva vazdušna vodljivost zvuka. Zvuk se medjutim prenosi i putem kosti; na ovaj način vibracija bolje (brže) putuje kroz kosti u našem organizmu.

Pokrijte uši i pričajte normalno. čućete svoj glas čisto zato što glas putuje uglavnom kroz kosti lobanje. Ako govorite malo glasnije možete osetiti vibriranje.

Tokom Tomatis faza slušanja, muzika se porenosi kroz slušalice i vazdušnom i koštanom vodljivošću. Muzika stiže do auditivnog kanala kroz slušalice na oba uva (vazdušna provodljivost) i kroz vibrator na temenu koji je integrisan u slušalice ( koštana provodljivost).

Specifična podešavanja omogućuju da se zvuk prvo prenosi preko kostiju lobanje. Kao rezultat auditorni sistem se prirodno priprema da primi zvuk kroz vazdušni kanal. Ovaj dvostruki prenos zvuka ce naučiti mozak da tačno analizira senzornu zvučnu poruku.

ISTORIJA TOMATIS METODE

Pronalazač i osnivač metode je Alfred Tomatis. Tomatis je završio medicinske studije i specijalizirao ORL. Dugo je radio u Parizu kao specijalista za glas. Posto je i sam bio sin operskog pevača brzo je uvideo problem pevača u odnosu slušanje-glas.

Dok je lečio pevača sa specifičnim stanjem sproveo je audiogram test. Iako je ranije primetio traumu kod ljudi sa vokalnim alternacijama bio je zapanjen sličnošću izmedju vokalnih problema pacijenta i alternacija u njegovom sluhu. Njegov glas nije mogao da proizvede frekvencije koje je njegovo uvo samo blago primalo. Odlučio je da ispravi pevačevu mogućnost slušanja kako bi proverio da li na ovaj način moguće otkloniti problem sa glasom. Zahvaljujući akustičnom aparatu, koji ima mehanizam da selektuje različite opsege frekvencije uspeo je da ispravi slušanje svog pacijenta koji je bio stimulisan da peva dok sluša svoj glas. Bez napora, pacijent je sada mogao da emituje tonove koje ranije nije uspevao.

Ovo otkriće predstavio je Francuskoj Akademiji Nauka i Akademiji Medicine u Parizu 1957god I 1960god. A ovakav princip lečenja postaće poznat kao Tomatis Efekat.

Tomatis zakoni:

• Glas moze da sadrži samo ono što uvo čuje
• Ako se slušanje promeni, glas se odmah i nesvesno modifikujue
• Kroz auditivnu stimulaciju moguće je transformisati glas

Razvoj metode kao audio-psiho-fonologija

Tomatis je u svojim radovima postavio jasnu razliku izmedju čujenja i slušanja. Slušanje ne znači samo imati želju da se nešto čuje. To je pre pitanje volje i duboko ukorenjenog stava. U suštini ne možemo samo odlučiti da stvarno slušamo. Mi ili posedujemo ili ne posedujemo sredstva i veštinu da to uradimo.

Slušanje je u stvari auditivna percepcija tj. način na koji se primljeni zvuk sluša.

Tokom kasnijih godina svoga rada Tomatis će razviti sofisticiraniji aparat nazvan elektronsko uvo. Razmotrio je mogućnost tretiranja tj. lečenja glasa na bazi ove tehnike. Postalo je očigledno da modifikacije u slušanju koje su rezultat ove metode ujedno i prate i promene u ponašanju, a posebno u komunikaciji.

Polja primene metode su takodje i:

• Teškoće učenja u školi
• Komunikacija i psihološki balans
• Integracija stranih jezika
• Reenergizacija starih ljudi
• Priperema trudnica za porodjaje

TOMATIS SOLISTEN SISTEM

Tomatis metoda je sistem za treniranje slušanja koju je kreirao Dr Alfred Tomatis. 1950god konstruisao je prvi aparat u tu svrhu. Za Dr Tomatisa slušanje je za sluh isto sto i ciljanje (nišanjenje) za vid. Slušanje je akcija koja se prekida kada mozak više ne može da se adaptira svom akustičnom okruženju. Slušanje ne treba asimilirati sa čujenjem.

Oštećenja slušanja, koja je uvideo i Tomatis mogu biti razna: pogrešno razumevanje ili pogrešno predstavljanje akustične situacije koja sprečava postizanje željenog cilja, nemogućnost mozga mozak da se adaptira svom akustičnom okruženju, emotivna uznemirenost, teškoce u prilagodjavanju.

Usavršena Tomatisova metoda danas ima široku primenu u rešavanju:

• Školskih i akademskih problema,
• Problema poremećaja pažnje,
• Problema regulacije emocija i
• Doprinosi poboljšanju dinamičnosti energije, motornih problema ( kao što su: ravnoteža, koordinacija), govora i pevanja.

Tomatis Metoda je pripremna tehnika koja se može sprovoditi uporedo sa ostalim pedagoškim metodama.

Solisten sistem je prenosiva Tomatis metoda.

Solisten je originalni sistem jer je:

• Baziran na psihologiji posto mobiliše mišiće srednjeg uva
• Podrazumeva spečificnu koncepciju uva
• To je audio –vokalna veza
• Naglašava važnost prenatalnog perioda
• poseduje veoma jedinstven način primene koji se zove “gating”

Kako radi sistem?

Auditorni sistem mora da ima mogućnost konstantne adaptacije na akustično okruženje tako što će detektovati promene na informacije koje prima i pokušavati da predvidi nadolazeću informaciju.

Osnovni princip rada je GATING.

Gating je sistem alterniranja izmedju 2 audio kanala koji distribuiraju istu informaciju sa različitom frekvencijom i različitim intenzitetom. Ta 2 audio kanala obeležavamo sa

• C1 I ovaj kanal karakteriše slab intenzitet i niska frekvencija i
• C2 – jak intenzitet i visoka frekvencija.

Ako se desi istovremena promena u intenzitetu i frekvenciji to se naziva dupla alternacija.

Solisten sistem zavisi od intenziteta jer gating zavisi od fluktuacija intenziteta auditivne poruke. Stoga je i najzastupljenija Mocartova muzika u fazama slušanja jer je pogodna za “odsecanje” najviših tonova. U C2 uvo će odbaciti niske frekvencije koje stvaraju maskirajući efekat kada intenzitet raste.

Zastupljena su 2 načina prenosa zvuka:

1. Prenos preko kostiju (kroz vibrator na slušalicama)
2. Prenos preko vazduha ( kroz slušalice)

Brzina tranzicije zvuka izmedju C1 i C2 može se podešavati. Vreme tranzicije kada se prenos vrši preko kostiju naziva se DELAY (“kašnjenje”).

Vreme tranzicije zvuka kada se prenos vrši vazduhom naziva se PRECESSION (“ranjenje”). I ovo je proces obrnutog smera od DELAY, dakle od C2 prema C1.

GATING preko kostiju se dešava uvek prvi! Cilj prenosa poruke preko kostiju je da se telo pripremi za dolazak poruke kroz vazduh. Uvo je tako spremno i tada je na raspolaganju da primi poruku.

Prenos preko kostiju bismo još mogli objasniti i kao mehanizam za detektovanje promena.

Prenos kroz vazduh bismo mogli objasniti kao mehanizam za pažljivo prihvatanje tj. selektivni fokus i pažnja.

GATING drži mozak u stanju konstantne budnosti i pripravnosti zbog stalne razmene informacija. Brzine gatinga u ELMA aparatu su male i spore ali jasno definisane i naglašene radi održavanja pažnje i percepcije tokom celog ciklusa slušanja. Ako bi se dešavale brzo i naglo naše uvo bi ih registrovalo kao neprijatnost.

AKUSTIKA

Akustika je nauka o zvuku i kao takva je deo fizike ali nas će ovde zanimati medicinski aspekt.

Zvuk je vibracija i možemo definsati zvuk kao smetnju koja se prenosi preko materijala (tečnost, čvrsta supstanca, gas). Brzina prenosa zvuka, u zavisnosti od materijala nije uvek ista.

Termin “zvuk” ima dvostuko zančenje zato što se odnosi i na senzaciju koja se primećuje kao i na vibraciju koja uzrokuje tu senzaciju. Zbog toga se istovremeno opisuje fizičko vibrirajući fenomen i subjektivno akustičko iskustvo.

ZVUK KAO VIBRIRAJUĆI FENOMEN

Fizičke karakteristike zvuka su:

• Zvuk ne može da putuje kroz vacuum,
• Zvuk se uvek prenosi elastičnim medijima,

Što je gušći medijum veća je brzina prenosa. Brzina zvuka kroz tečnost iznosi 1480m/s, kroz čvrste supstance 5790m/s, a kroz vazduh 340 m/s. Kost je odličan provodnik zvuka. Kroz kost zvuk se prenosi brzinom od 3500m/s.

Na početku vibrirajućeg fenomena mora da postoji izvor zvuka. Izvor zvuka je zapravo objekat koji vibrira. U vazduhu, vibracija izvora zvuka menja mesta molekula vazduha u okolini tako što ih tera da osciliraju oko svoje ose. Dalje, ovi molekuli prouzrokuju promenu mesta njima susednih molekula i na taj način se vibracija, koral po korak, prenosi kroz sredinu. Prenosi se samo zvučna vibracija, ne prenose se i molekuli.

Ova smetnja proizvodi kompresije (veća gustina molekula vazduha) i depresije (razredjivanje molekula vazduha). Širenje odnosno prenošenje smetnje naziva se zvučni talas.

Svaki zvuk se može razložiti na seriju čistih zvukova. Čist zvuk je najjednostavniji zvuk koji može da se proizvede. Rezonantna viljuška proizvodi i prenosi čist zvuk. To je jednostavan pravilan talas koji se ponavlja na identičan način. Čist zvuk karakteriše jedna frekvencija.

Frekvencija predstavlja broj ponavljanja vibracije na identičan način tokom 1 sekunde. Meri se Hz I kHz (1 kHz=1000 Hz). U proseku ljudsko uvo može da čuje čist zvuk u rasponu od 16 – 16000 Hz. U zavisnosti od frekvencije zvuk može biti nizak ili visok.

Amplituda odgovara veličini vibracije. U zavisnosti od toga kolika je amplituda zvuk može biti tih ili glasan.

Svi zvukovi koji nisu čisti nazivaju se složeni zvukovi. Razlikujemo periodične i neperiodične složene zvukove.

Periodični složeni zvukovi ili harmonija su zvuci čije varijacije pritiska nisu sinusoidne ali su pravilne tj. ponavljaju se prema istom obrascu. Ovakav zvuk je napravljen od nekoliko čistih zvukova i zove se harmonija.

Neperiodični složeni zvukovi ili inharmonije su zvukovi čije varijacije pritiska nisu pravilne.

Neki kompleksni zvukovi iz našeg okruzenja i njihovi intenziteti:

• Šaputanje – 20db
• Tihi govor – 40db
• Normalan govor – 60db
• Saobraćaj – 80db
• Bušilica – 90db
• Noćni klub – 110db
• Motor aviona – 140db

Osetljivost uva je najveća za frekvencije od 2000 do 5000Hz. Drugim rečima svi zvukovi se ne čuju sa podjednakom lakoćom.

Maksimalno mozemo biti izloženi:

• 8h na 85db,
• 4h na 88db,
• 2h na 91db,
• 1h na 94db
• 30min na 97db.

Objekti koje koristimo u svakodnevnom životu imaju prirodnu frekvenciju koja se zove frekvencija rezonance. Frekvenciju rezonance odredjuju fizičke karakteristike objekta, rigidnost (elastičnost) i masa.

Objekat će odgovoriti na vibraciju drugog objekta sa kojim je u kontaktu. Objekat koji prima vibraciju zove se rezonator. Kada rezonator primi vibraciju koja odgovara njegovoj vibraciji odreagovaće vrlo jako i doći će do nastajanja rezonance. Rezonanca ima svoj “zapis” koji se naziva kriva rezonance. Sve vibracije koje izazivaju vibracije rezonatora nazivaju se krive rezonance.

Po Tomatisu “Govor proizvodi samo glasove koje uvo čuje.”

Filtriranje je pojava da rezonator primi i modifikuje zvuk prema svojoj krivi rezonance.

FILTERI su specijalno dizajnirani rezonatori koji modifikuju amplitude frekvencije zvuka koji proizvodi zvučni izvor. Postoje 4 vrste filtera:

1. niskopropusni
2. visokopropusni
3. širokopropusni
4. širokoodbijajuci

U Tomatis metodi koristimo visoko, nisko i širokopropusne filtere.

U SOLISTEN sistemu koristimo samo 3 nivoa filtera:

1. 500 Hz sa krivinom od 24db po oktavi
2. 1000 Hz sa krivinom od 12db po oktavi
3. 2500Hz sa krivinom od 6db po oktavi

KAKO NASTAJE GOVOR?

Govor nastaje kada vazduh koji pluća izbace prodje preko glasnica (glasnih žica) koje zavibriraju. Kada zvuk predje glasnice dalje ga modifikuju rezonatori (šupljine ždrela i nosa) i usta. Maksimalna koncentracija zvučne energije se grupiše u vokalnom traktu koji sadrži frekvencije rezonance. Dakle, proizvodnja govora podrazumeva izvor zvuka (glasne žice) i strukturu rezonance (vokalni trakt).

ANATOMIJA UVA

Uvo je multifunkcionalni organ koji se mora posmatrati kao celina zato što se njegove različite funkcije kombinuju u jedno – slušanje.

Ideja slušanja koje je definisao Tomatis se bazira na orighinalnom shvatanju uva i kako ono funkcioniše. Medjutim za Tomatisa ova 2 dela (anatomija uva i način funkcionisanja) su nerazdvojiva u smislu slušanja zato što izmedju njih postoji konstantan dijalog kroz mrežu nervnih završetaka koji ih spajaju, a koje Tomatis zove integratori. Uvo predstavlja generator energije za mozak i uloga uva je da obezbedi oko 70% energije neophodne za mozak. Uvo predstavlja trajan izvor stimulacije. Uvo se nalazi iza temporalne kosti lobanje.

Tradicionalno se smatra da se uvo sastoji iz 3 dela:

1. Spoljašnje uvo
2. Srednje uvo i
3. Unutrašnje uvo

Spoljašnje i sredje uvo prikupljaju i transmituju zvukove ka unutrašnjem uvu.

Spoljašnje uvo se sastoji od aurikule (ušna školjka), spoljašnjeg ušnog kanala i bubne opne koja razdvaja spoljašnje od srednjeg uva.

Srednje uvo je u stvari šupljina ispunjena vazduhom. Sastoji se od bubne šupljine i Eustahijeve tube.

Bubna šupljina sadrži 3 koščice: čekić, nakovanj i uzengiju. Ovo su tri najmanje koščice u telu i predstavljaju lanac koj povezuje bubnu membranu sa ovalnim otvorom koštanog zida. Koštani zid se nalazi u srednjem uvu i on razdvaja srednje od unutrašnjeg uva.

Postoje 2 teorije prenosa zvuka kroz srednje uvo. To su teorija klasičnog uva (ili Bekesijeva teorija) i Tomatisova teorija.

Po klasičnoj teoriji srednje uvo ima 3 funkcije i to: amplifikacija i prenos zvuka, zaštita, izjednačavanje pritiska izmedju unutrašnjeg i spoljašnjeg uva.

Originalnost Tomatisove teorije leži u shvatanju prenosa zvuka ka unutrašnjem uvu. To ga i razdvaja od klasične teorije. Inicijalno zvuk koji stiže do bubne opne se prenosi do koštanog žljeba, a onda direktno do koštanog unutrašnjeg uva. Za Tomatisa uloga čekića i njegovih mišića kao i bubne opne je da prenesu zvuk do unutrašnjeg uva putem koštanog prenosa. Sa druge strane uloga nakovnja i njegovih mišića je da oslabi likvidne pokrete unutrašnjeg uva pošto je vibracija već preneta koštanim prenosom.

Unutrašnje uvo se sastoji od vestibule i puža.

Vestibula se sastoji od dela koji je u obliku školjke i ispunjen je endolimfom i semicirkularnih kanala.

Puž je šuplja okrugla koštana cev.

ELEKTRONSKO UVO

Slušanje je sposobnost prilagodjavanja konstantnim promenama akustičkog okruženja. Da bi slušanje bilo efikasno naš auditorni sistem mora da ima sposobnost detektovanja promena i predvidjanja nadolazeće poruke.

Sustina rada elektonskog uva leži u procesu gating. To je process koji se bazira na principu perceptualnog kontrasta tako što naizmenično menja izmedju 2 audio kanala (C1 I C2) prenoseći istu muziku, ali sa drugačijom bojom i intenzitetom zvuka. Ovo prebacivanje sa jednog na drugi kanal naziva se gating.

Gating sistem zavisi od intenziteta. Odredjeni prag intenziteta je okidač za promenu kanala.

Svaki kanal je programiran da obezbedi različitu kompoziciju frekvencije (boju) uz različiti intenzitet.

Ponovimo,

• C1 – slab intenzitet i niska frekvencija pa zahteva i manji napor slušnih mišića
• C2 – jak intenzitet i visoka frekvencija, zahteva stanje mišićnog napora.

Cilj gatinga je da pokrene mehanizme budnosti i pažnje u mozgu koji se neophodni za pravilno procesiranje poruke.

Slušanje se odvija i preko vazdušne i koštane provodljivosti. Putem koštane provodljivosti zvuk se prenosi direktno do unutrašnjeg uva bez prolaska kroz bubnu šupljinu. Ova provodljivost služi da se telo pripremi za nadolazeću zvučnu poruku.

Elektronsko uvo poboljšava balans coveka.

Balans je mehanizam koji omogućava osobi da koristi desno uvo, da kontrolise glas i komunicira efikasnije. To je razlika u intenzitetu zvuka izmedju desnog i levog uva. Nivo intenziteta se uvek smanjuje u levom uvu dok u desnom ostaje na 100%. Balans na SOLISTEN sistemu je podešen na 100% intenziteta na oba uva.

ELMA PROGRAMI

ELMA je akronim za

• E – emotion (emocija)
• L – language (jezik)
• M – memory (pamćenje)
• A – attention (pažnja),

I predstavlja set programa dizajniran da se koristi kao sredstvo za dopunu terapeutskom radu. Programi su tako dizajnirani da se mogu primeniti bez inicijalnog testa slušanja, a zadovoljavaju klijentove potrebe i očekivanja poštujući principe predostrožnosti.

Svaki program se sastoji od muzičkih snimaka. Svaki snimak traje 30 minuta. Snimak karakterisu akustična svojstva i poseban efekat na uvo. Nema istih ili ponavaljajućih snimaka jer svaki od njih je različitog tipa, različite brzine gatinga i različitog nivoa filtera. Kombinacijom ovakvih muzičkih snimaka Tomatis smatra de će se doći do željenog rezultata.

Koriste se 3 tipa muzike:

1. Mocartova muzika
2. Gregorijanske crkvene pesme
3. Valceri

Svaki muzički snimak ima i svoj muzički kod. Snimci su obeleženi sledećim kodovima:

MU – nefiltrirana Mocartova muzika. Ovo je osnovni snimak za sve ELMA programe. Bogat je energijom i ima značajan uticaj na vestibulu i puž (unutrašnje uvo).

MD – zgusnuta muzika. Ovo je MU pojačana na celom spektru. Ima značajan uticaj na emotivne i receptivne procese kao i na procese pažnje. Obezbedjuje dosta kortikalne energije a opušta telo.

MF – filtrirana Mocatova muzika. Ovo je MU sa visokopropusnim filterima na 500Hz, 1000Hz ili na 2500Hz. Namenjena je da eksplozivno poveća kortikalno uzbudjenje i poboljša procesiranje govornih zvukova.

GF I GM – mešani glas (muško-ženski) ili samo muški glas u Gregorijanskom crkvenom horu ima jak uticaj na aktivaciju parasimpatičkog sistema. Utiče na stav (držanje tela) i ispravljenost. Koristi se u svim programima. Može se koristiti i u blažoj verziji kada je muzika filtrirana kroz visokopropusni filter da bi se lakše prihvatila.

VL – valceri. Koriste se da pojačaju rad vestibule zahvaljujući specifičnom trotaktnom tempu.

BP – je MU sa niskopropusnim filterom od 4000 ili 6000Hz. Namenjen je ljudima sa niskom tolerancijom na visoke zvukove. Pojačava rad vestibule i predstavlja pripremni snimak za celokupni spektar frekvencije.

BPU – univerzalni širokopropusni filter od 800 do 6000Hz. Nezavisno od jezika najveći deo akustične informacije u komunikaciji leži u ovom frekvencijskom rasponu.

BPU1 – specijalizovani širokopropusni filter od 500 do 3000Hz. Koristi se za ciljani rad na frekvenciju govora dok i dalje obezbedjuje dovoljnu stimulaciju korteksa. Ima relaksirajući anti-stres efekat.

U zavisnosti od tipa snimka i programa možemo razlikovati 4 gating brzine:

1. 10/100 ili brzina 1: zastupljena je u snimcima MU, GMF, BPU1 u programima F I T kao i u snimku MD u program E1A
2. 10/60 ili brzina 3 u snimcima MU, MD, BPU, BPU1, BP u programima E, L, MA
3. 7/60 ili brzina 4 u snimku VL u programima E, L, MA
4. 7,8/81 brzina A u snimcia GM, GMF u programima E,L,MA

Kao što smo već napomenuli postoje različiti nivoi filtera, stoga različiti nivoi niskopropusnih i visokopropusnih filtera ne dozvoljavaju identičnost muzičkih snimaka.

Svi muzički snimci imaju efekat na vestibulu i puž (unutrašnje uvo). Vestibula i puž su povezani nervnim mrežama koje se zovu integratori. Vestibula je zadužena za integraciju ritmova dok je puž zadužen za integraciju zvukova. I vestibula i puž imaju čvrste veze sa prefrontalnim korteksom i cerebelumom (mali mozak). Prefrontalni korteks je zadužen za regulaciju emocija i implementaciju izrsnih procesa kao sto su radna memorija i organizacija. Cerebelum je zadužen za koordinaciju, mišićni tonus, automatizaciju veština, verbalnu fluentnost, osećaj za ritam, fonološku svest itd. Prefrontalni korteks i cerebellum su recipročno povezani.

Svi ELMA programi imaju uticaj na senzo-motorne, emotivne, lingvističke i kognitivne procese.

SASTAV ELMA PROGRAMA

Svaki program ima specifično ime koje upućuje na široko polje primene:

• F – fundamentalni program
• T – tinnitus program
• E – emocionalni program
• MA – memory+attention ( pamćenje i pažnja)

Programi traju 26 sati koje treba preslušati u 13 dana (po 2h dnevno), osim T programa koji traje 21h30min i sluša se 14 dana.

PROGRAM F

Ovo je obično prvi program koji se primenjuje bez obzira na klijentov problem. Sastoji se od MU, GM i GMF i BP muzičkih snimaka. Radi na punom spektru progresivno. Po završetku ovog programa omogućava se odabir sledećeg programa.

PROGRAM T

Ovo je najprogresivniji program zbog svog sastava i organizacije. Traje 21h30min u 14 dana, tako što se od prvog do trećeg dana sluša po sat vremena, od četvrtog do desetog dana sluša se po 1h30min, a od jedanaestog do četrnaestog dana preslušava se po 2h. Namenjen je ljudima sa veoma osetljivim slušanjem ili osobama koje imaju značajan zastoj u razvojnom ili senzomotornom polju.

PROGRAMI E, L, MA

Izbor izmedju ovih programa posle F ili T programa će zavisiti od izraženih potreba klijenta, njegovog posmatranja kroz prethodni program i mogućnosti za auditivno prilagodjavanje. Ovi programi sadrže najmanje 50% MU i GM i GMF na nivou 1 i najmanje 40% na nivou 2.

• E program je namenjen za anksiozno stanje i karakterišu ga upotreba širokog spektra (MU, MD, GC, VL)
• L program se normalno koristi za procesiranje govora i problem sa usvajanjem jezika. Karakterišu ga BPU I BPU1.
• MA se koristi za poremećaje pažnje i pamćenja. To je najstimulativniji program od svih programa. U ovom programu najzastupljenija je filtrirana muzika.

Svaki od programa E, L, MA se sastoji od 2 nivoa: E1 E2, L1 L2, MA1 MA2. Prelazak sa jednog na drugi nivo se dešava po principu progresivnog pristupa. Nivo 1 uvek mora da bude biran prvi.

Programi E1 I L1 imaju 2 varijante: A i B. varijanta B oba ova programa (E1B, L1B) ne sadrže MD i namenjen je osobama koje boluju od epilepsije.

• Primena programa E
• Anksioznost
• depresije,
• niska tolerancija frustracija,
• Ljutnja (razdrazljivost),
• nisko samopoštovanje i samopotcenjivanje,
• stres,
• impulsivna ponašanja,
• motorički poremećaji.

Primena programa L

• Jezički poremećaji,
• poteškoće u analizi zvukova i ritmova jezika,
• Disleksija,
• Disgrafija,
• Učenje stranih jezika
• Verbalna fluentnost.

Primena programa MA

• Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću,
• Poremećaj koncentracije,
• Poremećaj pamćenja,
• Poremećaj planiranja i organizacije,
• Poremećaj verbalne fluentnosti.

Pored širokih polja primene postoji i jasna hijerarhija u korišćenju programa koja je odredjena stepenom mobilizacije auditivnih mišića. Ova hijerarhija proizilazi iz akustičkih svojstava snimaka koji čine program kao i efekat gatinga koji favorizuje percepciju visoko-frekventnih harmonija.

Tri kriterijuma za izbor programa su:

1. Progres posle programa F
2. Promena zahteva klijenta
3. Kompatibilnost izabranog programa sa klijentovom mogućnošću auditivnog prihvatanja i stepenom nervne zrelosti

Ovi kriterijumi se odnose na izbor programa posle programa F.

Moguće je kombinovati programe na razne načine. Najsigurnije i najpostepenije kombinacije programa su sledeće:

• T / F / E1B
• T / F / L1B
• F / E1B / L1B
• F / E1B / E1A
• F / L1B/ E1A

Ove kombinacije karakteriše odsustvo MF muzičkih snimaka.

Izmedju prvog i drugog perioda (pod periodom podrazumevamo slušanje jednog programa u 13 dana) treba napraviti pauzu od mesec dana. Izmedju drugog i trećeg perioda treba napraviti pauzu od 2 do 3 meseca pauze. Minimum organizacije je 3 perioda koja će uslediti jedan za drugim po navedenim kriterijumima.