Disfazija
Disfazija i razvojni jezički poremećaji, odnosno poremećaj sposobnosti da se razume strukturira i izrazi jezička misao. Razumevanje govora i govorno jezička razvijenost deteta je ispod njegovog mentalnog i hronološkog uzrasta. Postoje dva tipa razvojne disfazije, receptivnog i ekspresivnog tipa. Retko se javljaju izolovano, uglavnom se javlja kombinovan tip.
Razvojna disfazija receptivnog tipa
Karakteristike poremećaja receptivnog govora (razumevanje govora) su neodazivanje na ime do prvog rođendana, nesposobnost da se do 18 meseci identifikuje bar nekoliko prostih predmeta, nemogućnost da se do druge godine izvrše neki prosti nalozi, uglavnom prostoji i izražen zastoj razvoja ekspresivnog govora i rasuta pažnja, deca percipiraju maternji jezik kao strani i zbog nerazumevanja okoline može doći do socijalno emocionalnih poremećaja i poremećaja ponašanja (dete može imati česte napade besa ili se pak povući u sebe). Ova deca ispoljavaju normalnu socijalnu interakciju, učestvuju u “kobajagi igrama”, i imaju skoro normalnu upotrebu gestova.
Razvojna disfazija ekspresivnog tipa
Karakteristike poremećaja ekspresivnog govora (produkcija govora) su odsustvo pojedinih reči do uzrasta do dve godine, nemogućnost formiranja prostih rečenica od dve reči do treće godine,nepravilan izgovor velikog broja glasova i teškoće u izgovaranju višesložnih reči (najčešće nastao usled poremećaja auditivne percepcije). Većina dece sa razvojnom disfazijom ima normalan ali ne i precizan sluh. Ona nisu u stanju da auditivnim putem identifikuju i izdiferenciraju neke glasove maternjeg jezika. Otežana je auditivna diskriminacija.
Folonoške i artikulacione teškoće najviše su ispoljene medju glasovima koji imaju nisku diskriminativnost ( slični glasovi). Govor je agramatičan (izostavljaju ili neadekvatno koriste rod, broj i padež, najčešće koriste glagol u trećem licu jednine, čak i kada govore o sebi, teško usvajaju množinu i reči koje izražavaju apstraktne pojmove). Prisutne su teškoće u strukturi rečenice (sintaksa), rečenica je elementarna,oskudna (često bez predloga, prideva, veznika), prisutne su smetnje sekvence, prihvatanja redosleda govornih glasova u rečima i redosled reči u govornom iskazu kao i teškoće pri prepričavanju prošlih događaja. Teško usvajaju upitne i odrične rečenice ( naročito upitno- odrične).
Stepen izraženosti deficita kod svakog deteta je različit. U skladu sa tim u našem centru kroz individualan program (prilagođen samom detetu) pristupamo detetu i predupređujemo njegov govorno jezički razvoj.
Disfazija je veoma kompleksan govorno jezički problem i zahteva dugotraja rad logopeda i strpljenje koje je potrebno u radu sa detetom jer spontanim razvojem deca sa disfazijom nisu u stanju da ovladaju složenim jezičkim strukturama. Postoji potncijalna mogućnost da deca sa netretiranom ili neadekvatno tretiranom disfazijom u starijem uzrastu imaju teškoće u savladavalju tehnika čitanja i pisanja.
Ponekad saveti da je dete malo i da treba sačekati da napuni određen broj godina pa da se tek onda jave logopedu ne idu uvek u korist detetu. Pravilna terapija kao i pravilan pristup detetu i saradnja roditelja koga smatramo koterapeutom su veoma značajni, čak neophodni uslovi za prevazilaženje detetovog problema.
U proteklom periodu je prevalencija disfazije u porastu. Danas, kako u svetu tako i kod nas u Institutima za statistiku podaci ukazuju na sve učestalije javljanje govorno-jezičke patologije kod predškolske dece, na uzrastu od 3-7 godine ( oko 27% ). U posednjih nekoliko godina disfazija je počela da zauzima prvo mesto po učestalosti javljanja.