Disgrafija
Disgrafija je poremećaj u učenju pisanja prema pravopisnim načelima jezika, a manifestuje se u čestim, mnogobrojnim i trajnim greškama. Greške su tipične i nisu povezane s neznanjem pravopisa, a javljaju se bez obzira na adekvatan razvoj inteligencije, svih čula i objektivno dobrih uslova školovanja.
Pisanje zahteva sinhronizovanu aktivnosti mnogih mentalnih funkcija, kao što su organizacija, pamćenje, pažnja, motorne veštine i mnogobrojni aspekti jezičkih sposobnosti. Dok pokušava da se priseti gde da stavi olovku i kako da napiše slovo, disgrafično dete zaboravlja šta je htelo da napiše.
Disgrafija može da nastane:
- Kao posledica poremećaja u vizuelnoj percepciji i/ili prostornoj orijentaciji što se manifestuje simptomima kao što su zamena slova sličnih po obliku, pisanje slova sa izmenjenim položajem u prostoru, deformiteti slova, „ogledalsko pismo“ itd.
- Kao posledica poremećaja u auditivnoj percepciji, kada dete ne razlikuje fonetski slične glasove/slova, što se često događa kod dece kod koje je prisutan govorni poremećaj nepravilnog izgovora glasova, kada dete supstituiše (zamenjuje) jedan glas drugim pogrešnim glasom u govoru što se manifestuje i u pisanju. Kod ovog oblika disgrafije u pisanju se uvek pojavljuje slovo koje supstituiše ono koje je trebalo da bude napisano.
- Kao posledica nedovoljne jezičke razvijenosti, što se manifestuje pogrešnim rastavljanjem i sastavljanjem reči i remećenjem granica između reči, problemima promene reči prema kategorijama broja, roda, padeža i vremena, greškama povezivanja reči u rečenici, nepoštovanje pravopisnih i gramatičkih pravila.
- Kao posledica nerazvijenosti i nekoordiniranih grafomotornih pokreta ruke koji narušavaju samo rukopis, a ne njegovu sadržajnu i pravopisnu stranu, što se manifestuje simptomima kao što su neuredan rukopis, loše postavljen u prostoru, loše oblikovana slova itd.
Rukopis dece sa disgrafijom je obično nečitak, neuredan, pišu sporo i brzo se zamaraju. Ispoljavaju teškoce pri upotrebi pravopisnih i gramatičkih pravila, imaju narušen osećaj za sintaksu. U velikom broju slučajeva disgrafija je udružena sa disleksijom.
Kako prepoznati disgrafiju?
Simptomi disgrafije su:
- nedovoljno uočavanje razlika između slova sličnih po obliku, zbog čega dolazi do njihove zamene;
- teškoće sa zapamćivanjem slova;
- izokretanje na suprotnu stranu, izokretanje gore-dole;
- pisanje s desna u levo „ogledalsko pismo“;
- neuredan rukopis
- tekst je loše postavljen u prostoru, bez jasno određenih margina;
- redovi su ulomljeni, talasasti i/ili silaze koso;
- reči su između sebe stisnute ili je prostor između njih neujednačen;
- česta su ispravljanja slova docrtavanjem delova slova „retuširana“,
- slova su uglasta, okrugline su spljoštene;
- slova se ne nadovezuju, nego se često sudaraju, jedna naležu na druga;
- slova su neskladno velika ili jako mala, veličina slova varira u dužim rečima;
- zamenjivanje sličnih slova, kako grafički tako i fonetski slična slova;
- umetanje i izostavljanje slova (kao i u čitanju);
- izvrtanje redosleda slova (kao u čitanju);
- pisanje dve ili više reči zajedno.
Disgrafija ima složenu psiho-neurološku osnovu i može se pojaviti u različitim oblicima. Deca sa disgrafijom često čine određene greške koje se stalno ponavljaju. Greške mogu da se javljaju na nivou slova i sloga, na nivou reči i na nivou rečenice. Zavisno od simptoma, odnosno vrsti pogrešaka u pisanju, možemo prepoznati mehanizme nastanka disgrafije i adekvatno strukturirati tretman.